Bratislava

Bratislava

Prethodni tekstovi sa ture po podunavskim zemljama centralne Evrope:

Budimpešta – dan I

Budimpešta – dan II

Bratislava je grad za koje su mnogi moji sugrađani saznali skoro, uvođenjem RyanAir-ove avionske linije. Prvi turisti su pohrlili da vide prestonicu Republike Slovačke, vratili se sa lepim utiscima. Nisam imao tu sreću da putujem avionom do Bratislave, ali sam planirao da je obiđem jer na malom mestu krije dosta interesantnih stvari za turistu.

Internacionalnim brzim vozom broj 280, Budapest Nygati – Bratislava Hlavna Stanica, koji se sastojao iz čeških jako udobnih i čistih vagona, stigao sam za nešto više od 2 sata u prestonicu Slovačke. Nije mi se dopadalo što je kišilo, jer je poznato pravilo da šetnja i turistička fotografija nisu dobri prijatelji sa kišom i sumornim vremenom. Iz navedenih razloga, nisam odmah pošao u obilazak grada, već sam otišao do rezervisanog smeštaja.

Mihaelov toranj (Michalská brána)

Šetnju gradom započeo sam u starom gradu, kod Mihaljeve kapije. To je jedina postojeća kapija gradskog utvrđenja. Izgrađena je oko 1300. godine, a njen današnji izgled je rezultat rekonstrukcije 1758. godine u baroknom stilu. koji obilježava kip svetog Mihaela u borbi protiv zmaja. Tu se nalazi i izložba oružja iz Gradskog muzeja, kao i tačka nultog kilometra, sa upisanim udaljenostima 29 glavnih gradova.

Stara gradska većnica (Stará radnica)

To je bivše sedište vlade, a od 1868. godine je sedište muzeja Bratislave. Istovremeno, to je najstariji muzej u Slovačkoj. Sa vrha njegove kule pruža se prelep panoramski pogled na stari grad. Zgrada je građena u gotičkom stilu s renesansnim dvorištem, i zelenim neogotičkim dodatkom na krovu.

Nadbiskupska palata (Primaciálny palác)

Nalazi se na Primacijalnom trgu. Građena je u doba klasicizma, u XVIII veku. U palati se nalazi predivna dvorana ogledala, slična onoj u Versaju. U toj dvorani Napoleon je potpisao Presburški sporazum, 26. decembra 1805. godine, nakon bitke kod Austerlitza. Danas se u ovoj palati nalazi zbirka retkih engleskih goblena iz 17. st.. Leti se ovdje održavaju koncerti klasične muzike. Tu su nastupali Mocart, Betoven, Bartok, List i druga imena iz sveta muzike.

Šetnju sam dalje nastavio prema novom delu grada, dok ne stane kiša, jer je bilo nemoguće orijentisati se na lepotu starog grada i dobre fotografije. U putu je kiša stala, pa sam svoju rutu proširio i na širi deo gradskog jezgra.

Palata Grasalkovič (Grasalkovičov palác)

Palata je sagrađena 1756. godine za kneza Antala Grašalkoviča, vrhovnika mađarskog vijeća. Trenutna je rezidencija slovačkog predsednika. Sama građevina je primer izuzetnog rokoko i kasno-baroknog stila. Josip Hajdn je ovde odsvirao mnoge premijere svojih dela. Iza palate se nalazi velika Predsednikova bašta, i ulaz u nju je slobodan.

Slavin (Slavin)

Brdo iznad Bratislave sa prelepim pogledom na grad i okolinu. Na njemu se nalazi spomenik podignut 1960. godine u spomen na 6850 sovjetskih vojnika koji su poginuli u odbrani zapadne Slovačke od nacista. Spomenik je visok 37 metara, na njegovom vrhu je vojnik koji drži raširenu zastavu sa petokrakom. U donjem delu spomenika mermernim slovima ispisani su gradovi Slovačke redom po oslobađanju, a na livadi ispred su mermerne ploče sa imenima poginulih vojnika.

Bratislavski dvorac (Bratislavský hrad)

Dvorac koji je zaštitni znak Bratislave nalazi se 100 metara iznad Dunava, a svoj današnji izgled dobio je u 15. veku, kada je bio ojačan zbog napada Husita. Husiti 1458. godine biraju novog kralja, Jiříja z Poděbrada. Pokazao se kao dobar, vodio je politiku mira i nastojao da ujedini celu Evropu u jednu miroljubivu naciju. Za dvorac se zna već u XX veku, a tada Bratislava postaje glavni grad Mađarske. Kao krunidbeni grad, bratislavski dvorac postaje kraljevska rezidencija i dobija renesansni oblik. Njegova severozapadna kula naziva se još i Draguljna kula, jer je čuvala kraljevske dragulje skoro dva veka.

Zadnju veliku rekonstrukciju u baroknom stilu vrši Marija Terezija u XVIII veku kada se glavni grad Mađarske vratio u Budimpeštu. Nakon toga dvorac postaje škola za sveštena lica, a kasnije se ovde nalazi vojni odsek. Godine 1811. krivicom pijanih austrijskih vojnika, dvorac zahvata veliki požar i od njega ostaju samo ruševine. Komunisti ga renoviraju od 1956. do 1968. godine. Danas se u njemu nalaze kancelarije Vlade, a na trećem spratu je deo Slovačkog narodnog muzeja, gde je izloženo oružje, nameštaj i predmeti iz folklorne baštine. Severnije od dvorca, ali unutar zidina, nalazi se muzej folklorne muzike sa izloženim frulama, zviždaljkama, bubnjevima itd. Dvorac je jedno od retkih mesta odakle se vide tri države: Austrija (3 kilometra jugozapadno), kada je lepo vreme Mađarska (13 kilometara južno), i naravno, Slovačka. Bunar u dvorištu tvrđave dubok je 85 metara i nekada je bio jedini izvor pitke vode u tvrđavi.

Posle obilaska znamenitosti, valja izdvojiti nešto slobodnog vremena za šetnju po gradu, gde će Vam pažnju privući totalno neobične skulpture čoveka koji drema u šahti, lokalnog fotografa, zabavljača. Zvončice i sl. Prelepe fasade i srdačni stanovnici Bratislave učiniće Vaš boravak u ovom gradu nezaboravnim.

Posle naporne šetnje, vredi predahnuti u starom gradskom jezgru. Preporuka je restoran Pivnice u Kozla, gde uz vrlo ukusnu hranu i kvalitetno točeno pivo, simbol Bratislave, možete srediti misli o provedenom danu u prestonici Slovačke. Noćio sam u izuzetno prijatnom smeštaju Zeitlos, na korak od starog grada, koji iz sveg srca preporučujem.

Sutradan me čeka Beč.

 

 


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.