Muzej istorije Jugoslavije

Muzej istorije Jugoslavije

Boravak u prestonici Srbije, bilo on poslovni ili turistički, koristim da obiđem institucije kulture koje oslikavaju prošlost ovih prostora. Ovga puta iskoristio sam poziv svog prijatelja iz detinjstva da dođem na proslavu njegovog diplomskog rada. Provedena dva dana u Beogradu iskoristio sam i za posetu Muzeju istorije Jugoslavije, Muzeju “25. maj”.

Putovao sam vozom. Od zatvaranja bivše železničke stanice “Beograd glavna”, vozovi staju na stanici “Beograd centar”, tzv. Prokop, Iako ima previše mana, stanica je dobra polazna tačka za obilazak gorepomenutog muzeja. Ulaznica u muzej staje 300 dinara, a postoji popust za studente, koji uz (ne)obavezno pokazivanje studentske legitimacije ili indeksa plaćaju povlašćenu cfenu od 200 dinara. Sam ulaz u muzej je nedavno renoviran, dodat je kafić u kome se možete osvežiti kafom ili čajem, a u sklopu kafića je i suvenirnica, gde po relativno pristupačnim cenama možete da kupite neki od suvenira koji podsećaju na doba postojanja Jugoslavije.

Kuća cveća

Najposećeniji deo Muzeja istorije Jugoslavije jeste tzv. kuća cveća. To je mesto gde se nalazi grob doživotnog predsednika SFR Jugoslavije, Josipa Broza Tita i njegove supruge Jovanke Broz. Pored maestralnog izgleda dvorane, koja je građena u stilu soc-realizma, vredi pomenuti i izdvojene prostore koji se nalaze sa leve i desne strane grobnih mesta, a u kojima se nalaze zaostavštine iz života Josipa Broza Tita. Od eksponata bih svakako izdvojio kolekciju štafeta koje je predsednik dobijao svakog 25. maja, odelo sa zakačenim trakama ordenja kojima je bio odlikovan, maketu vagona “plavog voza” rađenu u fabrici Boris Kidrič u Ljubljani, deo radne sobe sa penkalom koje je dobio od američkog predsednika Džona Kenedija.

Stalna postavka muzeja

U okviru stalne postavke muzeja, šetnjom kroz nekoliko spojenih prostorija posetilac može da vidi veliki broj predmeta koji su podeljeni u zbirke: odlikovanja Josipa Broza Tita, Titov arhiv, zbirka primenjenih umetnosti, zbirka štafeta, etnološka zbirka, likovna zborka, arheolopka zbirka,

Odlikovanja Josipa Broza Tita – Josipu Brozu Titu je dodeljeno ukupno 106 odlikovanja. Kako za dela učinjena u ratu tako i u miru. Tito je ta odlikovanja dobio iz ruku zemalja sa svih kontinenata iz ruku predsednika, premijera, careva, kraljeva i prinčeva. Josip Broz Tito je i nosilac svih jugoslovenskih odlikovanja, od Ordena jugoslovenske velike zvezde do Ordena narodnog heroja kojim je odlikovan tri puta: 1944, 1972. i 1977. godine.

Arhiv Josipa Broza Tita – sa bibliotekom sadrži arhivsku građu koja je od izuzetnog političkog i naučnog istraživačkog značaja. Osnovni fondovi pisane arhivske građe su: Fond Kancelarije maršala Jugoslavije(od 1943. do 1953), Fond Kabineta predsednika Republike (od 1953. do 1980), Fond Vrhovnog komandanta oružanih snaga Jugoslavije (od 1945. do 1980), kao i Lični fond Josipa Broza Tita.

Biblioteka Josipa Broza Tita je 26. decembra 2013. proglašena za kulturno dobro od velikog značaja.

Zbirka primenjene umetnosti – broji oko 4.000 raznovrsnih predmeta različite umetničke vrednosti koji su, prema materijalu, razvrstani u grupe predmeta od plemenitih i neplemenitih materijala, na predmete od slonovače, porcelana, majolike, stakla i tekstila. Zbirci takođe pripada nameštaj i oprema, a kao posebna celina izdvaja se oružje zanatske proizvodnje. Posebno se u zbirci, po svojoj vrednosti ističu flandrijske tapiserije sa početka XVII veka, sa alegorijskim i mitskim sadržajima. Tepisi iz druge polovine XX veka, kaminski satovi, zlatne i srebrne posude, najraznovrsniji nakit, predmeti od porcelana i stakla starog i savremenog dizajna, izuzetni komadi od slonovače, samo čine deo ove impresivne zbirke predmeta koje su Josipu Brozu Titu poklanjale istaknute ličnosti iz celog sveta tokom druge polovine XX veka.

Zbirka štafeta – ima više od 20.000 štafetnih palica izrađenih od najraznovrsnijeg materijala, originalnih oblika i posebno značajnih pisanih poruka iz svih krajeva Jugoslavije, koje su kao jedan od prvih simbola slobode tokom 35 godina, počev od maja 1945, omladinci i pioniri Jugoslavije uručivali Titu povodom njegovog rođedana, 25. maja. Taj dan će se, na Titovu inicijativu, od 1957. godine proslavljati kao Dan mladosti, dan sporta i dan mlade generacije, na stadionu JNA. Pored značajnih jugoslovenskih umetnika, autori štafetnih palica su i pioniri, radnici, seljaci i dr.

Etnološka zbirka – u celini odražava bogatstvo narodne umetnosti iz cele Jugoslavije. Svojom raznovrsnošću, geografskim poreklom, vremenskim rasponom i estetskom vrednošću i kvalitetom ubraja se među najvrednije specifične zbirke ove vrste materijala. Pored predmeta sa teritorije Jugoslavije zbirka takođe sadrži i eksponate iz drugih zemalja sveta. Izuzetno vredni primerci narodnih nošnji, raznovrsnih ćilima, vezova, narodnih rukotvorina i muzičkih instrumenata, pokloni su nastali spontanim darivanjem jednoj jedinoj ličnosti. Titov lik, svečani zapis ili poruka Josipu Brozu, koji se često javljaju na ovoj vrsti predmeta, daju zbirci posebnu draž i vrednost.

Likovna zbirka – broji preko 3.500 eksponata, a nastala je, kao i sam Muzej, spajanjem fondova Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“ i Muzeja Revolucije. Za razliku od zbirke Muzeja revolucije koja je formirana u najvećoj meri otkupima, sa jasnom tematskom usmerenošću da ilustruje istorijske događaje od kraja XIX do devedesetih godina XX veka naglašavajući ideju socijalizma, znatno brojnija zbirka Memorijalnog centra je vrlo specifična jer je nastajala van bilo kakvog programa sistematskog sakupljanja, otkupa ili razmene, najvećim delom od poklona darivanih Josipu Brozu Titu. Među darodavcima su bile razne društvene i političke oraganizacije, obični građani, poznati umetnici, ali i predsednici i drugi zvaničnici stranih država. Tako je stvorena vredna umenička kolekcija koja predstavlja, u svetu jedinstven, muzeološki, ali i kulturološki fenomen.

Najveći deo zbirke sadrži štafelajne slike, skulpture, grafike, ctreže i akvarele jugoslovenskih umetnika XX veka, među kojima su izuzetno vredna dela poput tri platna Andrije Medulića, pripadnika dalmatinske slikarske škole XVI veka i „Devojke sa lautom“ Đure Jakšića. Tokove jugoslovenske umetnosti ilustruju radovi: Paje Jovanovića, Vlaha Bukovca, Nadežde Petrović, Riharda Jakopiča, Ivana Sternena, Matije Jame, Save Šumanovića, Milana Konjovića, Petra Dobrovića, Marka Čelebonovića, Krsta Hegedušića, Ivana Meštrovića, Antuna Augustinčića, Frana Kršinića, Sretena Stojanovića, Rista Stijovića i mnogih drugih eminentnih autora sa ovih prostora.

Arheološka zbirka – je po broju eksponata najmanja u fondovima Muzeja, ali sa pojedinačnim primercima koji imaju veliku kulturno-istorijsku vrednost i koji čine deo nacionalnih baština u područjima u kojima su pronađeni. U dalekoj prošlosti, od III milenijuma p. n. e. do XII veka n. e. 112 eksponata ove zbirke pripadalo je kulturama starog Egipta, Grčke, helenističkog sveta, Rima, Ilira, pretkolumbovske Amerike, Persije i starim indoazijskim narodima. Posude od prozirnog alabastera iz kompleksa grobnice faraona Džosera kod Sakare (2778—2723 god. pre. n. e.), pozlaćena bronzana statua Ozirisa (VI vek p. n. e.), antičke posude, rimski mozaici, helenističke terakote, statua žene sa žrtvenim darovima iz perioda prehispanske kulture Meksika (VIII vek n. e.), kao i fragment pilastera iz kompleksa hramova slavnog Angkor – Vata u Kambodži (XII vek n. e.), samo su deo ove u arheološkom i umetničkom pogledu impozantne zbirke.

Vrednost arheološke zbirke na najbolji način potvrđuju i darodavci pojedinih eksponata, najistaknutije ličnosti iz druge polovine dvadesetog veka, kraljevi, državnici i političari, kao što su grčki kralj Pavle II, predsednici Egipta Gamal Abdel Naser i Anvar el Sadat, predsednik Tunisa Habib Burgiba, predsednik Meksika Lopez Mateos i drugi.

U okviru proslave novogodišnjih praznika Beograd je bio samo prva stanica. Naredna destinacija je Budimpešta, o kojoj ćete čitati na ovom sajtu uskoro.


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.