Vlasina

Vlasina

Svake godine imam običaj da se na početku leta „prošetam“ do Vlasine. Nekada sam to činio samo biciklom, a poslednjih godina ovde dolazim i automobilom i biciklom. S obzirom da na Vlasini imam porodičnu kuću, koja je idealna baza za obilazak ovog dela Srbije, pri boravku ovde kombinujem planinarenje, biciklizam i fotografiju.

Prva nedelja jula rezervisana je za obilazak skrivenih lepota Vlasinskog jezera. Jezero je dobro napunjeno za razliku od marta ove i cele prošle godine, kada je izgradnja zloglasnih MHE bila u jeku. Posledica MHE je totalno uništavanje reke Vlasine u toku od brane do varošice Vlasotince. Nekadašnji huk reke uz regionalni put Vlasotince – Vlasinsko jezero zamenila je tišina.

Obišao sam ckrvu Svetog Ilije u mestu Vlasina Rid, crkvu Svetog Nikole u Crnoj Travi, ekološko-poučnu „Stazu izlazećeg sunca“, vozio sam pedalinu po jezeru u susret nevremenu. Upravo te fotografije sa sredine jezera, gde sam se približio plovećim ostrvima Stratorija i Dugi Del predstavljaju najvažniji deo ovog članka, jer nikada nisam video i fotografisao jezero i okolne planine u takvom izdanju.

O Vlasinskom jezeru

Vlasinsko jezero nastalo je izgradnjom veštačke akumulacije na močvarnom području zvanom Vlasinsko blato, iz kojeg je izvirala reka Vlasina. Izgradnja brane odvijala se pedesetih godina XX veka, a 1954. godine jezero je dostiglo svoj puni kapacitet. Posle izgradnje brane trećina jezera je bila pod „plovećim ostrvima“, zapravo delovima treseta koji se otkinuo od novoobrazovanog dna jezera. Sedamdesetih godina prošlog veka uočava se njihova jedinstvenost, i po njima je Vlasinsko jezero poznato.

Jezero ima površinu od 15 kvadratnih kilometara, sa dubinom do 35 metara. Okruženo je planinama Plana, Gramada, Vardenik i Čemernik. Nalazi se na prosečnoj nadmorskoj visini 1213m. U jezero se svakog minuta ulije dva kubika vode prvog kvaliteta. Jezero formira 110 reka, što prirodnim, što veštačkim putem (pumpanjem). Važnije reke su Vlasina, Jerma, Božička, Lisinska, Ljubatska, Strvna i Čemerčica.

Nema puno većih naselja na ovom podneblju. Veća sela su Vlasina Rid, Vlasina Okruglica i Vlasina Stojkovićeva, a ostalih naselja – zaseoka (lok. mahala) ima oko šezdesetak. Mahale danas predstavljaju vikend naselja i mnoge nisu stalno nastanjene, s obzirom da je ovo kraj sa prilično velikim odlivom stanovništva.

Vlasina danas ima nedovoljan broj turističkih objekata i kapaciteta u odnosu na njen značaj i mogućnost razvoja. Nekadašnji hotel „Vlasina“ zatvoren je, a malo je kategorisanih smeštajnih kapaciteta koji bi primili zaintereosvane turiste.

Područje Vlasinskog jezera odlikuje se značajnim brojem kulturnih spomenika i etnografskim vrednostima. Vredi izdvojiti crkvu Svetog Ilije na Vlasina Ridu, manastir u Palji, crkvu u Božici, crkvu Svetog Nikole u Crnoj Travi, crkvu Svetog apostola Petra u Ruplju.

Plan obilaska

Vlasinsko jezero je od Niša udaljeno 100 kilometara, putem preko Zaplanja, Svođa i Crne Trave. Put traje oko dva sata, i znamenitosti u ovom kraju mogu da se obiđu za jedan dan ako se izlet dobro isplanira. Prvo treba obići varošicu Crna Trava, zatim se spustiti ka jezeru, parkirati kola kod brane ili hotela „Narcis“. Ako ostane vremena treba se spustiti ka graničnom prelazu Strezimirovci, odakle se put odvaja ka živopisnom manastiru Palja. U povratku iz Palje iznajmiti pedalinu na jezeru i razgledati okolne planine i ploveća ostrva. Kada ste ponovo na kopnu, iskoristite vreme i prošetajte do vlasinske pijace, gde lokalno domaćinstvo prodaje specijalitete od plodova iz ovog kraja (džemovi, slatka, pečurke).

Fotografije crkve Svetog Ilije na Vlasina Ridu i sa kopnenog obilaska Vlasinskog jezera:

Crkva Svetog Nikole u Crnoj Travi

Fotografije sa vožnje pedalinom po Vlasinskom jezeru:

Vlasinsko jezero je ovako izgledalo marta ove godine!


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.