Od Merdara do Vranja preko Prištine i Gnjilana

Od Merdara do Vranja preko Prištine i Gnjilana

U sklopu priprema za biciklistički maraton “Bratstvo i jedinstvo 2017” vozio sam turu po Kosovu.
Vozom sam putovao od Niša do Merdara. Nešto pre 07.30 krenuo sam putem do graničnog prelaza Merdare, odakle se pružao neopisivo lep pogled na snegom okovanu Šar planinu, koja se nalazi na granici Makedonije i Kosova. Prvi kilometri su bili teški, trebalo je dosta vremena da se zagrejem s obzirom da je jutarnja temperatura bila samo 4 stepena. Na obilaznici oko Podujeva su radovi, asfalt je češljan, prave brzu cestu 2+2 pa me to dodatno usporava jer vozim po rizli sa tankim gumama na bicikli i to traje 7 km. Saobraćaj se pojačava i to je znak da ulazim u gradsko jezgro Prištine. Dva ogromna brda je trebalo savladati a onda je sledio vrtoglavi spust u ul. Agim Ramadani. Sve je lepo obeleženo saobraćajnim znacima i putokazima, tako da nema problema što se orijentacije tiče pa čak i da ste prvi put u tom gradu. Provozao sam se ul. Majke Tereze (glavna pešačka zona), video puno mladih ljudi, sa pojedinima sam i razgovarao. Spomenici Đorđu Kastriotu Skenderbegu, Ibrahimu Rugovi, vlada Kosova, Swiss Diamond Hotel u centru samo su neke od građevina koje su nikle od proglašenja nezavisnosti do sada samo u jednoj ulici. Tradicionalni “burek” bio je deo mog obilaska ovog grada. Nastavljam dalje preko brda Veternik do Gračanice.
Gračanica je srpska enklava koja se teritorijalno lepi sa Prištinom. Tu obilazim istoimeni manastir, remek delo graditeljstva i važan kulturno-istorijski spomenik. Osvežavam se obližnjem kafiću, svi su jako ljubazni i raspituju se gde idem i odakle sam. Pada još jedna fotografija pored spomenika Milošu Obiliću i krećem se dalje prema Badovačkom jezeru do koga i od koga imam 20 km konstantnog uspona koji me penje na kotu 822 kod sela Labjane. Posle dobrog uspona mora da “padne” osveženje, jedno Pećko pivo (Birra Peja) bilo je vrhunski razlog za kraću pauzu. Sledi spust sve do Gnjilana ispred koga obilazim malo ali prelepo Livočko jezero. Taj krajolik me je dosta podsećao na obronke planine Tare. Posle Gnjilana sledi vožnja kroz pitomo Kosovsko Pomoravlje, sela Šilovo i Ranilug, i dolazim na granični prelaz Bela Zemlja. Formalnosti završavam brzo, idem ka Bujanovcu gde pravim malo dužu pauzu za osveženje. Ostalo mi je jos 24 km do Vranja koje sam izvozio rutinski. Na železničkoj stanici čekam putnički voz Preševo-Niš kojim se u kasnijim večernjim satima vraćam u Niš.
Sve u svemu, 151 km po ne tako naivnim brdima. Jedno lepo iskustvo koje bih poželeo svakome. Ljudi koje sam sretao i razgovarao su druželjubivi, prijatni i vole što vide “stranca” kao turistu u njihovom gradu. Na Kosovu biciklizam nije razvijen, tačnije nisam video ni jednog biciklistu (profi ili amatera), pa je shodno tome i saobraćajna kultura prema biciklistima na jako lošem nivou. Ipak, putevi su jako dobri i što se toga tiče nema problema za bicikliste, a dodatni plus je što na svaka 2 kilometra imate po neku pumpu, vulkanizera ili prodavnicu mešovite robe, pa pumpanje gume, zamena iste ili osveženje nisu nikad dovedeni u pitanje. Kosovo je jako jeftino, primera radi kafa u strogom centru Prištine je 0,5 EUR, pivo 0,5-0,8 EUR, burek (i to kakav!) 0,7 EUR itd. U svakoj trgovini postoje i srpski proizvodi, tako da ukoliko se vaš stomak “uželi” rodne grude nećete imati probleme. Plaća se u EUR dok u srpskim mestima možete koristiti i dinare.
Fotografije koje objavljujem napravio sam mobilnim telefonom, stoga i kvalitet istih nije onakav na kakav ste navikli od mene.

Galerija:

Upotreba fotografija je najstrože zabranjena bez pismenog odbrenja autora. Svaka zloupotreba autorskih prava prestavlja krivično delo.
www.500px.com/pavlerandjelovic


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *