SKOPLJE, ŠAR PLANINA, KAČANIČKA KLISURA, KOSOVSKO POMORAVLJE

SKOPLJE, ŠAR PLANINA, KAČANIČKA KLISURA, KOSOVSKO POMORAVLJE

Iz kog god kraja Kosova da pogledate u visine – videće se Šar planina. Ako je dan lep i vidljivost je dobra – ovu planinu videćete i sa mnogih drugih u okolnim državama. Gledao sam je iz daleka sa Suve, Kopaonika, Stare, Rile, Ruja itd. Samo pojavljivanje Šarskog bila na horizontu sa ovako udaljenih planina primorava nas da je na određeni način poštujemo i, ukoliko nam se ukaže prilika, posetimo ovu lepoticu i njene vrhove.
Dugo se u meni rađala želja da posetim Šaru i “prošetam” se biciklom njenim obodom. Koristeći ponudu “Srbija Flexipass” odlučujem se da noćnim vozom dođem do Skoplja, odakle ću po izlasku sunca krenuti put Kosova.
Sa skopske stanice krećem put centra makedonske prestonice, ali se u njemu ne zadržavam jer želim da dan provedem onamo gde sam planirao. Do graničnog prelaza Dolno Blace – Hani Elezit stižem posle tridesetak kilometara vožnje dolinom reke Lepenice.
Hani Elezit (Elez Han, ranije Đeneral Janković) je industrijsko mesto u kome se nalazi SharrCem – fabrika cementa i fabrika plastike i stiropora. Gužve su velike, kamioni i kiperi prevoze materijal između fabričkih hala, prašina ogromna, brže-bolje izlazim iz ovog mesta odakle kreće konstantan i jako strm uspon prema selima Gorancë i Gllobocicë.
Pejzaži na putu bivaju sve lepši i lepši. Bliža okolina je već počela da zeleni, a kao na dlanu svoje lice pokazuju i Šar planina, Korab i Jakupica sa svojim vrhovima od preko 2000 mnv. Na drumu i oko njega proleće – a na horizontu polarna zima! Dolazim do mesta Gorancë, koje me podseća na planinsko selo iz dečije knjige „Hajdi“. Stoka pase na nepreglednim livadama obronaka Šare, a pastiri su deca od jedva 5 ili 6 godina, pa im prut baš i ne pristaje najbolje – skoro pa duplo je viši od njih! Ovaj put me penje na kotu 920 mnv, odakle sledi kraći spust do graničnog prelaza između Kosova i Makedonije, Glloboçicë – Jažince.
S obzirom da sam u novčaniku imao oko 250 preostalih denara, želeo sam da ih potrošim na osveženje u ovom makedonskom pograničnom selu u podnožju vrha Ljuboten. Ljubazno me je ugostio i popričao samnom gospodin Džemal Ajeti (Xhemal Ajeti), radnik u kompleksu koji obuhvata restoran i benzinsku pumpu. Setio se uspomena iz JNA koju je služio u Zadru, lepih trenutaka sa drugovima iz armije iz Niša, Pirota, Beograda. „Ja ne delim ljude prema tome odakle su, niko nije mogao da bira gde će da se rodi, već prema tome da li je dobar čovek ili ne“, reče Džemal. Posle kraćeg osveženja i prijatnog razgovora vraćam se nazad na Kosovo, deonicom novoasfaltiranog lokalnog puta, sa kojeg pogled na bilo koju stranu oduzima dah. Ovde sam se dosta zadržao kako bih napravio set fotografija koji vidite u albumu.
Put me dalje vodi klisurom reke Lepenac do gradića Kaçaniku (Kačanik). U klisuri je trenutno veliko gradilište – u uskom planinskom klancu, pored magistralnog puta i pruge kojom je nekada prolazio čuveni voz Acropolis Express mesto nalazi i novi auto-put Priština – Skoplje. Od Kačanika se odvajam prema gradiću Viti (Vitina). Ovaj deo puta nije previše interesantan, prolazi se kroz izuzetno estetski neugledna mesta, pa sam samo projurio. U Vitini mi se dešava pad sa bicikle koji je prouzrokovan neprospavanom noći – pri zaustavljanju sam zaboravio da otkačim patiku sa SPD pedale i padam kao sveća zajedno sa biciklom – srećom na trotoar desno a ne levo na kolovoz, jer je saobraćaj u mestu jako gust.
Posle obilnog ručka krećem se ka Klokotu (Kllokot), selu sa istoimenim banjskim lečilištem u kome je većinsko srpsko stanovništvo. Namerno pravim još jednu pauzu i razgovaram sa Srbima na Kosovu. Mišljenja su podeljena, nadaju se boljem životu, mada su zadovoljni kakvo je i trenutno stanje. Za razliku od centralne Srbije, gde i dalje vidim registarske tablice koje izdaje „privremena uprava“, Srbi sa Kosova su prešli na tablice na kojima piše RKS (Republika Kosovo). Pitao sam ih da li je to zbog bezbednosti, a oni su kratko i jasno odgovorili – kako je moguće da imamo srpske tablice GL (Gnjilane), kada MUP Srbije u Gnjilanu ne postoji? Realno, pametno i apsolutno ispravno razmišljanje.
Od Klokota do graničnog prelaza Dheu i Bardhë (Bela Zemlja) prolazim kroz centar Gnjilana ne previše atraktivnim pravcem, dok me posle Gnjilana očekuje plodna ravnica sa predivnim krajolikom – Kosovsko pomoravlje, u kome živi većinski srpsko stanovništvo. Od prelaza do Bujanovca je pravac koji ide paralelno sa Južnom Moravom. Polako počinje da pada mrak. Brzi voz za Niš čekam u Kumanovu i oko 4:00 prepodne narednog dana, pun utisaka, stižem u Niš.
Sve u svemu, 155 km po izrazito brdsko-planinskom terenu, preko 2000 ukupne visinske razlike. Za početak aprila je odlično, imajući u vidu da cele prethodne noći nisam spavao. O uslovima saobraćaja na Kosovu pisao sam u opisu albuma sa prethodne ture po toj teritoriji. Razgovarao sam sa Srbima, Makedoncima, Albancima, bio prijatno ugošćen svuda, video sam i upoznao neke nove ljude, neke nove divne predele i sigurno ću im se u budućnosti rado vraćati. Uživajte u fotografijama!

Upotreba fotografija je najstrože zabranjena bez pismenog odbrenja autora. Svaka zloupotreba autorskih prava prestavlja krivično delo. www.500px.com/pavlerandjelovic

Galerija fotografija:

 

Ruta:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *