Svrljiške planine – vrh Pleš

Svrljiške planine – vrh Pleš

Kada sam počinjao svoj planinarski staž, sada već daleke 2010. godine, planinarska sekcija PK “Železničar” iz Niša često je vodila grupu na Svrljiške planine. Uvek u zimskim uslovima, i nikada sa vrha nismo imali nikakav pogled zbog magle. Upravo zbog toga više od 5 godina nisam posećivao ovaj planinski venac jer nisam želeo da se ponovi isti scenario.

Došlo je proleće a samim tim se i broj maglovitih dana sveo na minimum. Dugo sam želeo da se popnem “iznad” Sićevačke klisure, kojom sam prethodnih godina prolazio jako često – biciklom, automobilom, vozom. Odlučio sam se za uspon na vrh Pleš od sela Gradište, gde se sa staze perfektno vide i klisura i okolne planine.

Originalni trek koji sam preuzeo sa Wikiloc-a vodi sa magistralnog puta Niš – Dimitrovgrad. Pešačenje kreće od tzv. “Ćirinog prolaza”, oborene stene koja se nalazi posle osmog tunela (od ukupno trinaest) u Sićevačkoj klisuri. Da bi trek krenuo odatle, potrebno je parkirati kola na malom proširenju pored puta, što nikako nisam hteo da učinim – jer su već počele gužve na toj ionako frekventnoj deonici. Logičan zaključak je bio da ostavim auto u selu Gradište, i odatle nastavim preuzeti trek.

Od Gradišta ka vrhu Pleš

Staza kreće od poslednje kuće u selu Gradište. U početku to je prilično široki kolski put. Na prvoj krivini, sa leve strane nalazi se izvor pijaće vode, koji po rečima meštana nikada ne presušuje. Ovo je jedini izvor pijaće vode na stazi. Sledi šumska deonica, nešto uža, i potreban je oprez. Izlazi se na kompletno stenovit deo, gde pažnju treba usmeriti na površinu stena, jer na Svrljiškim planinama caruje poskok. Srećom, ova deonica, iako tehnički zahtevna, nije dugačka. Odmah po prelasku stenovitog dela nalazi se lovačko sklonište, uređeno, sa postavljenim klupama, pa tu možete odmoriti.

Staza dalje ide kroz gustu šumu i po izlasku iz nje dolazi se na prostrane livade. Velika većina staze poklapa se sa rimskim Via Militaris-om. Mnogo je različitih putanja na ovoj deonici. Na Svrljiškim planinama ima dosta konja, pa su uglavnom oni “krivci” za trasiranje pogrešnih puteva. Konačno, posle oko 2,5 sata hoda po konstantnom usponu, dolazi se na Pleš.

Sam vrh je pozicioniran tako da se sa njega pruža impresivan pogled na Suvu planinu, Sićevačku klisuru, greben Svrljiških planina, grad Svrljig, Kalafat, Kusaču, Oblik, Belu Palanku i Niš. Ne zadržavam se dugo na Plešu, oblaci su krenuli da se nadvlače nad planinom. Brzo silazim ka lovačkom skloništu, odakle se pruža izvanredan pogled na Sićevačku klisuru zahvaljujući igri oblaka i sunca. Ovakve idilične slike prate me sve do mesta gde sam ostavio auto.

Preporuka je da se ova staza ne pohodi kada je toplije vreme, zbog raznih gmizavaca koji ovde stanuju, a i koje sam ja imao priliku da vidim na ovoj avanturi. Vode treba poneti dovoljno jer je uspon konstantan i zamoran, a van kratkih šumskih deonica ne postoji nikakav veći zaklon od sunca.

Trek


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *